Бериславић бан и Франкопан у боју с Турцима (Смрт Бериславићева године 1520.) 0001    Сађе витез Бериславић бане, 0002    Сађе витез селу на Крајину, 0003    Да збор збори с Врангопаном кнезом 0004    У Оточцу гњизду соколовом, 0005    Да слободи хрватску Крајину. 0006    Али њега увати грозница, 0007    С њом се бори сву недиљу дана, 0008    Нигда бане главе не подиже, 0009    Да говори с Врангопаном кнезом. 0010    У зла доба Турци ударише 0011    У најдуљој ноћи у години, 0012    Дугој нојци уочи Божића, 0013    Кад се слави свето Порођење. 0014    У по ноћи Турци ударише, 0015    На Црквини цркву оптекоше, 0016    И у цркви народ оклопише, 0017    Пуну цркву крви натопише. 0018    Изјашио Врангопане кнеже, 0019    Па он лети до Оточца града. 0020    У по ноћи јунак потекао, 0021    А са сунцем у Оточац дође. 0022    Свом је коњу јако киндисао 0023    У б’јелу га пјену окренуо. 0024    Он улази бану у одају, 0025    Па отаре чело узнојено 0026    И говори Бериславић бану: 0027    „Што си лега’, Бериславић бане, 0028    Што си лега’, не дигао главе! 0029    Ми се јесмо у те поували, 0030    Да ћеш нашу слободит Крајину: 0031    Турака се нисмо ни чували, 0032    Ал нас ноћас погазише Турци. 0033    Треба да се данас веселимо 0034    И славимо име Исусово, 0035    А сад плаче старо и нејако: 0036    Цркву ноћас оклопише Турци, 0037    Пуну цркву крви натопише, 0038    Исјекоше младо и младиће. 0039    Турска сила поље притиснула, 0040    Све Дрежничко поље наоколо.” 0041    Кад је бане разумио гласе, 0042    Он се скочи из меке ложнице, 0043    Па се бане коња приватио, 0044    Трипут с њиме кроз Оточац прође, 0045    Па он виче из грла бијела, 0046    „Ајд на ноге, моји соколови! 0047    Изгибоше наши Крајишници, 0048    Који наске бране од Турака, 0049    Јер су они Турцим’ на вратима.” 0050    Оточани на ноге скочили, 0051    Па су они бану говорили: 0052    „Наш витеже, Бериславић бане! 0053    Да ми овдје помоћ причекамо 0054    Од нашега Сења каменога? 0055    И досад су у помоћ нам били, 0056    Када смо их гође затребали. 0057    Не знадемо, колики су Турци, 0058    Па моремо и ми изгинути 0059    Ка’ и славни наши Крајишници”. 0060    Томе бане одолит не може, 0061    Јер с’ у њега јесу поували, 0062    Па не жали погинути за њи’, 0063    Па управи коња преко поља 0064    И он виче из грла бијела: 0065    „Ајте са мном, моји соколови! 0066    Ајте са мном, што било да било. 0067    Мало нас је, али смо јунаци, 0068    Осветити наше Дрежничане, 0069    Који јесу тужни изгинули, 0070    Не робећи, нити ратујући, 0071    Већ славећи име Исусово. 0072    Утећ’ ће нам Турци Крајишници, 0073    Утећи ће до свог Бишћа града, 0074    Па се ’оће затворит у Бишћу. 0075    Ма код Бишћа да их затечемо, 0076    Ми желимо с њима говорити, 0077    Поред Бишћа на пољу свакоме: 0078    Што су ’ћели на нашој Крајини, 0079    На поноћки крвцу проливати, 0080    Нашу цркву крви натопити. 0081    То се, браћо, поднити не може. 0082    Мало нас је, али смо јунаци, 0083    Моћи ћемо с њима говорити.” 0084    Управише један за другијем, 0085    Те Оточко поље прелетише, 0086    Да се нитко назад не огледа, 0087    А пред њима Бериславић бане. 0088    За њим игра триста коњаника, 0089    Те на Прибој мали долетише, 0090    Ондје бане коња уставио, 0091    Тер својима ово говорио: 0092    „Куд је прече саћи Бишћу граду 0093    И од Бишћа затјецати Турке?” 0094    Оточани бана упутише: 0095    „Ајде, бане, низ Клокоч камени! 0096    Од Клокоча на грло Жељаве, 0097    Од Жељаве преко Зелен-луга, 0098    И доћи ћеш више Живодола; 0099    Са њега ћеш Бишће угледати: 0100    Јесу ли се повратили Турци, 0101    И бију ли турски таламбаси,” 0102    Кад је бане ричи разумио, 0103    Коња гони низ Клокоч камени, 0104    Па га гони до грла Жељаве, 0105    Од Жељаве преко Зелен-луга. 0106    Кад је доша’ више Живодола, 0107    Дурбин меће коњу по ушима, 0108    Да он види, што с’ у Бишћу ради: 0109    Јесу ли се повратили Турци, 0110    Чују ли се њини таламбаси, 0111    Да л’ се чују, да ли се веселе, 0112    Каконо су Дрежник поробили, 0113    Пуну цркву крви натопили. 0114    Ал на Бишћу врата затворена, 0115    Не чују се турски таламбаси. 0116    Говорио бане Оточаном: 0117    „Ајмо, браћо, до града Дрежника! 0118    Још су тамо на зборишту Турци, 0119    Они мисле даље ударати.” 0120    Добре коње оштро окренуше 0121    Преко поља до села Ваганца, 0122    На Пашину луку са’одише 0123    И ладне се воде напојише. 0124    Само мало табор учинише, 0125    Само нешто мало заложише: 0126    Сува крува и водице ладне, 0127    Те Корану воду прегазише. 0128    Јашу коње до прве градине, 0129    Ондјека их дочекаше Турци. 0130    Друга сила на пољу лежала, 0131    Те се ондје с њима попушкала. 0132    Гонише се до воде Бунара. 0133    Код Бунара дочекаше бана. 0134    Те се ондје преметнуше с баном 0135    И с његовим силним Оточаним’. 0136    Ал је бане срцу дао јада, 0137    Па он оде к цркви на Црквину, 0138    Да погледа, што је код ње било. 0139    Крај балија коња прогонио, 0140    Нити гледа десно, нити л’јево, 0141    На видило Турком изишао, 0142    До Језера коња догонио, 0143    Ондјека га Турад дочекала, 0144    Па се једно копљем уметнуло. 0145    ’ћело копљем коња обранити, 0146    Ал не могло коња обранити, 0147    Него пало пред коња у траву. 0148    На копље је коњиц нагазио; 0149    Копље му се у ноге заплело, 0150    Те под баном коњиц посрнуо. 0151    Паде бане с коња на ледину, 0152    Ал се опет Турком не предаје, 0153    Нег удара сабљом у десници, 0154    Бранећ себе и свога коњица. 0155    То видио Врангопане кнеже, 0156    Искрај горе, од ладна Бунара, 0157    И повика Врангопане кнеже: 0158    „Ајмо, браћо, нестат ће нам бана!” 0159    Док из горе они достигнули, 0160    Ту на бана сила навалила, 0161    Да не може јунак одолити. 0162    Л’јеву ногу меће на коњица, 0163    Прискочило Туре силовито, 0164    Одсјекло му десну до колина. 0165    Паде бане рањен на ледину. 0166    Док пристига’ Врангопане кнеже, 0167    Дотлен бану одсјечена глава. 0168    Ал је сам се лудо упустио, 0169    Што ’е у турску чету угазио. 0170    Сад се текар заметнула кавга: 0171    Зажалише силни витезови, 0172    Гдје витеза свога изгубише; 0173    Нит гледају брда ни долина, 0174    Већ по пољу разгонише Турке 0175    И наши би слабо пролазили, 0176    Али њима добра помоћ дође, 0177    А из Кланца, из јелове горе: 0178    Потегли су од Сења Сењани, 0179    Позвали их наши Оточани, 0180    Те ту наша добра срећа била, 0181    Гдје су преким путем окренули, 0182    У највећу ватру достигнули. 0183    Ни Сењана чудо не бијаше: 0184    Коњаника до двиста момака, 0185    Али Турком страву зададоше, 0186    Јере на дви стране ударише. 0187    Ту почеше Турци узмицати, 0188    Међу собом аге говорити: 0189    „Бјежмо, Турци, док је жива глава, 0190    Гдје је двиста, ту је и хиљада. 0191    Који бржи, тај ће бити први; 0192    Докле задњи до првих домакну, 0193    Нас ни један жив утећи не ће.” 0194    Затече их Врангопане кнеже 0195    Код воденог брода Јанковића. 0196    Преко воде Турци навалише, 0197    Бојећи се одавле Сењана. 0198    Турци бјеже, ништа не пуцају, 0199    Врангопан их редом дочекује 0200    Са својије’ триста Оточана. 0201    Оточани од ока пушкари, 0202    Кад пуцају, никад не промећу: 0203    Преко воде прећераше Турке. 0204    Осам стотин’ остало је мртви’ 0205    Осам стотин’ одсјечени’ глава, 0206    Рањеника, то се и не знаде, 0207    Јере Турци не повлаче гласа, 0208    Колико је у њи’ рањеника. 0209    Добро наши цркву осветили 0210    И витеза Бериславић бана.